Zahvaljujući rasporedu cvetanja određenih biljaka, pčelar može sakupljati nemešane sortne medove, kao što je bagremov, lipov, suncokretov, šumski med, i.t.d.. Treba istaći da pčele u svom radu sakupljaju nektar sa uglavnom iste biljke sve dok u svom okruženju traje cvetanje(medenje) njima najprivlačnije biljke. Za takvo ponašanje pčela zaslužna je i komunikacija koju pčele imaju među sobom. Prve pčele koje pronađu sladak nektar jedne biljke, javljaju ostaku svoga društva koje se momentalno orjentiše na njima najprivlačniju hranu u prirodi. Navedene sorte biljaka koje daju poznate sortne vrste meda imaju toliku moć da privuku pažnju pčela, da sve dok postoje i poslednji cvetovi koji opojnim miirisom mame, pčele ne primećuju ostale cvetove drugih biljaka. Tek po prestanku cvetanja dominantne sorte pčele počinju da lete na drugo cveće. Svojim radom pčelar odvaja sakupljeni med i nepogrešivo zna da je u pitanju SORTNI MED. Na primer, za berbu suncokretovog meda pčelar postavlja svoje košnice na velika polja suncokreta. Da li je med zaista sortiran, može se kontrolisati , osim po ukusu i korišćenjem polenske analize meda. Tada se kontrolom polenovih zrnaca u medu tačno utvrđuje sorta meda.
