Budite pametni
Najveći poznavaoci meda su naravno pčele. Ali takođe, radeći sa pčelama više od 21 godine smo stekli puno iskustva i znanja. Evo naših odgovora na najčešća pitanja. Ako imate još pitanja,Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Kako pčelar može nepogrešivo da sakupi čist sortni med?
Zahvaljujući rasporedu cvetanja određenih biljaka, pčelar može sakupljati nemešane sortne medove, kao što je bagremov, lipov, suncokretov, šumski med, i.t.d.. Treba istaći da pčele u svom radu sakupljaju nektar sa uglavnom iste biljke sve dok u svom okruženju traje cvetanje(medenje) njima najprivlačnije biljke. Za takvo ponašanje pčela zaslužna je i komunikacija koju pčele imaju među sobom. Prve pčele koje pronađu sladak nektar jedne biljke, javljaju ostaku svoga društva koje se momentalno orjentiše na njima najprivlačniju hranu u prirodi. Navedene sorte biljaka koje daju poznate sortne vrste meda imaju toliku moć da privuku pažnju pčela, da sve dok postoje i poslednji cvetovi koji opojnim miirisom mame, pčele ne primećuju ostale cvetove drugih biljaka. Tek po prestanku cvetanja dominantne sorte pčele počinju da lete na drugo cveće. Svojim radom pčelar odvaja sakupljeni med i nepogrešivo zna da je u pitanju SORTNI MED. Na primer, za berbu suncokretovog meda pčelar postavlja svoje košnice na velika polja suncokreta. Da li je med zaista sortiran, može se kontrolisati , osim po ukusu i korišćenjem polenske analize meda. Tada se kontrolom polenovih zrnaca u medu tačno utvrđuje sorta meda.
Da li med mora da se jede drvenom kašikom?
U našem narodu prenosi se po principu “rekla-kazala” tvrdnja da pčelinji proizvodi ne smeju nikako da se konzumiraju metalnom kašikom. Sigurno ste do sada hiljadu puta čuli da med treba jesti drvenom kašikom. Međutim, postoje li dovoljno valjani argumenti to? Popularna blogerka i diplomirani inženjer prehrambene tehnologije Jovana Tomić objašnjava da oni koji ovo tvrde to najčešće čine iz tri razloga:
Misle da znaju nešto o hemiji
Pokušaj argumentacije ove tvrdnje je da navodno dolazi do hemijske reakcije između meda i metalne kašičice. Tvrdi se da med ima nisku pH vrednost (kisela sredina), što izaziva koroziju metala i med gubi svoja svojstva. Med ima pH oko 3.9 i ako bismo išli ovom logikom, onda metalnim escajgom ne bi trebalo da jedemo sir, kiseli kupus, kiselo mleko, turšiju, voće, paradajz i bezbroj drugih namirnica koje imaju veću kiselost od meda. Metalna kašičica je napravljena od inertnog materijala, tj. napravljena je tako da prilikom normalne upotrebe ne stupa ni u kakve hemijske reakcije sa hranom. Pored toga, mašine za vrcanje meda su metalne. Kante za med su metalne. Prilikom analitičke kontrole, med se uglavnom odmerava metalnom kašičicom, sonda za uzorkovanje je, takođe, metalna. Ako ništa drugo, da postoji problem u kontaktu meda i metalne aparature morala bi da postoje i zakonska ograničenja, barem u delu uzorkovanja i kontrole kvaliteta.
Zato što su “tako čuli” i što “tako treba”
Argumentacije kao što su: med treba jesti drvenom kašikom zato što tako treba, rekla mi moja baba i slično, podsećaju na onu priču s majmunima i bananom. Ukratko, priča ilustruje kako ljudsko društvo nastavlja da radi istu stvar iznova i iznova zato što se “tako oduvek radilo”, a da se niko ne zapita zašto.
U pitanju su ljudi koji prodaju drvene kašike
U celoj priči, oni koji prodaju drvene kašike i tvrde da se med mora jesti baš ovakvom kašikom – imaju najbolje opravdanje.
Šta je pravi odgovor?
Istina je da med možemo jesti drvenom, plastičnom ili metalnom kašikom. Možemo ga nategnuti direktno iz tegle ili staviti glavu u košnicu. Med neće izgubiti svoja svojstva. Med je jako dobra namirnica i pogotovo je korisna u periodima kada vladaju grip i prehlada. Kao što naš narod kaže: bitno je da kašika upadne u med, a koja kašika je u pitanju – to je potpuno nebitno.
Izvor: telegraf.rs
Da li novorođenčad mogu jesti med?
Od 12. meseci starosti, deca mogu da koriste med. Kod manje dece crevna flora i samim tim imunološki sistem nisu u potpunosti razvijeni. Pošto je med prirodni proizvod, on kao i druga sirova hrana može, ponekad, da sadrži spore Clostridium botulinum koje se nalaze svuda u našem okruženju. Ove bakterijske spore mogu izazvati opasni botulizam kod novorođenčadi.
Stoga deca mlađa od 12 meseci ne bi trebalo da jedu med iz predostrožnosti.